Преглед садржаја:
Приликом израде буџета, многи потрошачи не знају гдје почети дијелити своје приходе у категорије потрошње. Односи буџета могу се састојати од трошкова живота, трошкова становања и транспорта и средстава која се користе за штедњу. Постоје специфични лични буџетски коефицијенти које препоручују финансијски саветници и финансијске институције. Ови омјери се такођер могу појавити приликом пријаве за кредитни производ као што је хипотека или особни зајам.
Трошкови домаћинстава
Приликом одређивања буџета, један од највећих фактора обично ће бити однос који је посвећен трошковима становања. Трошкови становања ће укључивати плаћање хипотеке или закупнине, порезе и трошкове осигурања, као и средства потребна за неопходне поправке или побољшања у кући. У омјеру становања укључени су и комуналије као што су струја, плин, вода и канализација и телефонске услуге. Кабл и интернет такође могу бити укључени, али многи сматрају да је то луксуз, а не потреба. Препоручује се да удио становања у омјеру буде на или испод 35 посто.
Транспорт
Након становања, транспорт може бити најскупљи део буџетског односа потрошача. Трошкови транспорта укључују сва плаћања на ауто кредит или закуп, средства за гас, ауто осигурање, рутинско одржавање и уштеде за поправке. Трошкови транспорта такође могу укључивати средства за паркирање као и јавни превоз. Неки потрошачи такође одлучују да уштеде укључе у куповину будућег аутомобила ако не постоји мјесечна уплата. Препоручује се да трошкови превоза буду 20 процената буџета.
Трошкови живота
Потрошачи обично троше добар део својих прихода на редовне трошкове живота. Ова категорија укључује буџет за намирнице, вечеру, забаву попут филмова или одмора, медицинске рачуне и трошкове лијекова на рецепт. Трошкови живота могу укључивати и одјећу и особне предмете, као и поклоне или услуге претплате као што су изнајмљивање филмова или часописи. Неки потрошачи ће такође укључити кабловску телевизију или интернет као трошак живота, а не као трошак домаћинства. Трошкови живота требали би износити 20 посто буџета.
Дуг и штедња
Након разматрања стамбених, транспортних и животних трошкова, отварају се отплате дуга и штедња. Отплата дуга ће укључивати трошкове као што су рачуни за кредитне картице, особни неосигурани кредити, студентски кредити и било које друге дужничке обавезе које нису везане за осигурани кредит као што је хипотека или кредит за аутомобил. Отплата дуга би требала износити 15% буџета.
Иако је уштеда најмањи проценат буџетског омјера, може помоћи потрошачима да се припреме за будућност. Штедња ће се састојати од фонда за хитне случајеве, као и од умировљења и било каквих инвестиција као што су дионице, обвезнице и некретнине за улагање у некретнине. Уштеде би требале покрити преосталих 10 посто буџета.