Преглед садржаја:
- Дефиниција пондерисаног просека
- Смоотх Оут Флуцтуатионс
- Рачуни за неуједначене податке
- Претпоставља да су једнаке вредности једнаке
Пондерисани просеци, или пондерисана средства, узимају низ бројева и додељују им одређене вредности које одражавају њихов значај или значај унутар групе бројева. Пондерисани просјек може се користити за процјену трендова у рачуноводству, инвестирању, оцјењивању, истраживању популације или другим областима у којима се прикупљају велике количине бројева. Предност коришћења пондерисаног просека је да дозвољава да коначни просечни број одражава релативну важност сваког броја који се усредсређује.
Дефиниција пондерисаног просека
Да бисте одредили пондерисани просек, морате додијелити вриједност сваком од бројева које желите просјек, а затим помножити вриједност с одговарајућим бројевима. Додајте укупну суму свих ових множених вредности и поделите је са сумом свих оригиналних вредности. Ово ће дати пондерисани просјек, који узима у обзир релативну важност сваког броја у вашем узорку.
Смоотх Оут Флуцтуатионс
Главна предност пондерисаних просјека за дионице и рачуноводство је у томе што она изглађује флуктуације на тржишту. Нормалан просјек може бити лош показатељ кретања дионица, који може имати велике флуктуације у кратком временском периоду. Пондерисани просек узима у обзир ове флуктуације у погледу времена које троше по одређеној цени. Пондерисани просјек одражава дугорочнију и досљеднију процјену вриједности залиха.
Рачуни за неуједначене податке
У популационим студијама или пописним подацима, одређени сегменти популације могу бити више или мање заступљени. Пондерисани просеци узимају у обзир делове који могу имати неједнаку заступљеност и они их узимају тако што коначни производ одражава уравнотеженију и једнаку интерпретацију података. Ова врста просјека је посебно корисна у подацима који се баве демографијом и величином популације.
Претпоставља да су једнаке вредности једнаке
Корист од пондерисаног просјечног система је да претпоставља да су једнаке вриједности еквивалентне у пропорцији. На пример, наставник можда жели да одреди релативну старосну доб првог разреда. Она зна да су сви ученици стари 4, 5 или 6 година. Може да рачуна број ученика у свакој старосној групи, а затим узима пондерисани просек да би одредила просечну старост ученика. Због тога је њен задатак једноставан јер може претпоставити да ће сва дјеца која су пет година бити једнако и равномјерно у коначном просјеку.