Преглед садржаја:
Када просечна особа сматра пословну фирму, концепт "максимизације богатства дионичара", у неком облику или другом, често ће бити његова непосредна и очигледна мисао. Профити, високи приноси и оптимистични корпоративни годишњи извјештаји су оно што разликује успјешно пословање од неуспјелог. То је заједничко схватање пословања и његове услуге акционарима.
Концепт богатства
Концепт "богатства дионичара", једноставно речено, заправо је и капитални добитак и дивиденде. Без обзира на модел који фирма користи - а многе фирме не исплаћују дивиденде - богатство дионичара је нормалан рад фирме и, што је најважније, главна очекивања дионичара. Постоје и други корпоративни циљеви као што су максимизација продаје, тржишни удео или смањење дуга. То можда неће одмах довести до максимизирања богатства. Идеја о богатству дионичара чврсто је повезана с идејом наставка ширења пословања и профита.
Моћ богатства
Економисти као што су Бартли Мадден и Џејмс Овен сматрају да је максимизирање богатства акционара природан исход профитабилне пословне праксе. То је, опет, исто, или слично, капиталној експанзији. Ова два писца се о томе разликују као циљ свих послова, али општа идеја је да је таква експанзија оно што чини акционаре срећним. То доводи до лојалних дионичара, преданих чланова одбора и сталног повећања вриједности дионица. Медијска пажња коју таква изведба може створити може помоћи јавној репутацији било које фирме.
Задовољство богатством
Осим одржавања задовољних акционара и стицања моћне репутације, максимизирање вриједности за дионичаре има многе предности. Готово је очигледно да стални профит, реинвестирање и ширење чине све сретне. Менаџери виде повећање плата и угледа, трговци виде високе комисије, владе виде више пореских фондова и све више људи се запошљава у компанији која се шири. Иако недостаци ове политике нису занемарљиви, не може се занемарити живописан утисак који ове предности имају на инвеститоре.
Значај богатства
Мадден сматра да максимизирање богатства дионичара није само очигледна сврха фирме, већ је и захтјев за максимизирање друштвене корисности. Ако фирма стално расте, инвестира и шири, сватко има користи. Друге корпоративне стратегије, као што је повећање тржишног удјела, могу довести до опадања профита, што пак може довести до виших каматних стопа на кредите за будуће инвестиције. Ако корпорација узме профит и експанзију као своју једину сврху и циљ, онда се сви проблеми фирме изглађују. Другим ријечима, питања дугорочног или краткорочног, тржишног удјела или чак друштвене одговорности су елиминисана како се фирма наставља ширити. Не ради се о корпоративним "профитима" у изолацији, већ о "богатству" акционара, што укључује дугорочно планирање, капиталну експанзију и континуирано улагање у опрему, земљиште и зграде.