Прошле су четири године од Схерил Сандберг Леан Ин: Жене, рад и воља за вођством је објављен, а потом је започео национални разговор о роду на радном мјесту. У књизи су милиони људи говорили о родно заснованим разликама у плаћама, женским препрекама у промоцији и неправедној расподјели рада код куће, у недавном интервјуу са УСА Тодаи Сандберг је рекао током година од објављивања, није се довољно променило.
"Нама није боље", рекао је Сандберг. "Заглавили смо се на мање од 6% радних мјеста у Фортуне 500 ЦЕО и њихов еквивалент у готово свакој земљи на свијету. Леан Ин је објављен. Данас има 11 конгресних бројева. И тако, све у свему, не видимо велики пораст женског водства у било којој индустрији или било којој влади на свијету, и мислим да је то штета.
Међутим, она је споменула тренутну глобалну "енергију око једнакости" говорећи да она даје њену наду. Истовремено је прозвала неколико америчких питања која се морају промијенити за наду да ће остати. "Ми смо једина развијена земља на свијету која није платила породиљско одсуство. Једина", рекао је Сандберг. "Ми смо једна од једино развијених земаља у свијету које немају плаћени породични допуст. То је неприхватљиво. Двије трећине радника са минималном плаћом су жене. Неприхватљиво. Све ове ствари треба поправити."
Наравно, четири године је врло кратко вријеме да се све промијени, што је и Сандберг забиљежио. "Мој циљ је врло јасан и ја сам о томе писао Леан Ин што значи да жене воде пола наших компанија, а земље и мушкарци воде пола наших домова. Колико год желим да се то може догодити за четири године, мислим да то није вјероватан временски период. Али мислим да се то може догодити раније него што мислимо. Део тога је тежња и циљ. Мислим да и ми често патимо од тираније ниских очекивања."
Наравоученије? Поставите висока очекивања и наставите марширати према једнакости. Можда још нисмо стигли, али можда смо ближе него што мислимо.