Основна економија претпоставља да смо сви рационални актери, али Нобелова награда за 2017. на ту тему је отишла некоме ко је читаву каријеру посветио ирационалности. Ми не доносимо увек најочигледније или логичније одлуке са нашим новцем, али ретко мислимо да то има неке везе са нашим полом. Међутим, нова истраживања показују да род може имати велики утицај на начин на који одговарамо на питања новца.
Економисти на Америчком универзитету управо су објавили студију која истражује како се мушкарци и жене баве дугом. Род је друштвени конструкт и тим изгледа да је функционисао под уском дефиницијом појма, али у ширем смислу, открили су да један стереотип уопште не држи. Уместо да су мушкарци чврсти и разумни у погледу новца, истраживачи су открили да мушкарци имају већу вјероватноћу да користе дуг како би купили луксуз. Жене, с друге стране, "гледају на дуг као на средство за олакшавање потрошње", каже коауторица Мари Есцхелбацх Хансен.
Другим ријечима, жене чешће толерирају дуг када је производ одговорног кориштења новца, али мушкарци су мање опрезни, чак и када је ријеч о не-битним и ризичним стварима. Ово понавља образац који смо већ видели у инвестирању, чији део може бити и хормонални. Током периода који су истраживачи проучавали (2004–2013), финансијска позиција жена се заправо побољшала у односу на мушкарце, иако су жене биле снажније погођене великом рецесијом. Према аутору, то је опрезно. Срећом за све нас, нема ништа о томе да научимо да успоримо и питамо се зашто трошите и да ли је то прави избор у то вријеме.